Nezaustavljivo curi 2010.

Dolazi kraj još jedne solidne godine. Bilo je puno stvari za pamtiti, jako malo stvari koje treba prepustiti zaboravu. Kad bi svaka bila ovakva život bi bio vrijedan življenja. Dosta se putovalo, slavilo, družilo… kud god pođem uvjek mislim na jug. Jako mi nedostaje Makedonija i neka draga lica koja nisu baš tako daleko da ih tako rijetko viđam ali dobro… Svaki put vodi za Kičevo i Ohrid… čak i onaj kada čovjek krene u potpuno drugom smjeru… prema Novom Sadu recimo… Voziš se na sjever, a očekuješ svaki čas da će se pojaviti neki dragi putokaz….

I samo čekam od negde da se pojaviš
deka sum ovde može nekoj ke ti dojavi?
Ist e parkot i fontanata i klupata od strana
- ama datumot e drug…